ponedeljek, 29.3.2010 02:44

Jacques Ellul: TEHNIKA, V-VI i kraj

anarhija / blok 45 z dne 26.3.2010

U ovom zurnalu:

1. Jacques Ellul: TEHNIKA, treca i poslednja tura
2. Otudjeno i otudjujuce
3. Vreme je za licno
4. Odjavna shpica

Cao narode,

Evo, to je to. Veliko finale. Zak Elil, TEHNIKA, poglavlja V i VI, "Ljudske tehnike" i "Pogled u buducnost" (75 A4 str).

Znaci, tu su sada sva poglavlja, prateci tekstovi, osnovi podaci i bibliografija, ukupno 302 A4 str, sve slozeno po redosledu, kao niz fajlova, tako da ih mozete dostampati po potrebi.

Novost je i predgovor za americko izdanje (1964), sto sam preveo u dogovoru s Nenadom, a sto je i on najavio kao mogucnost, u onoj prepisci s bata Neshom, koju sam delimicno preneo u prvoj poruci o ovoj knjizi. Ne znam zasto smo uopste imali dilema oko tog teksta. Elil tu odlicno objasnjava namere knjige i odgovara na kritike povodom pesimizma, determinizima, fatalizma, slobode - i znacaja pojedinca i njegovog licnog stava u svemu tome. Na tom pitanju cemo nastaviti da insistiramo, na razne nacine i uz malu pomoc s raznih strana, ne samo Elilovu.

Knjiga se nalazi u zipovanom folderu pod istim nazivom, Ellul_Tehnika_1954 (iako je ovo zapravo dopunjeno izdanje iz 1963). Sve mozete odmah preuzeti iz arhive ove liste, a za koji dan ce osvanuti i na stranici Porodicne biblioteke:

http://groups.google.com/group/blok45 ("Prateci fajlovi")
http://anarhija-blok45.net1zen.com/

Posto je rec o word fajlovima, mozete ih menjati kako vam je zgodno i usput ispravljati sve slovne greske koje primetite.

Miroslav iz Visnjicke Banje, veliki prijatelj Porodicne biblioteke, tako je vec korigovao prvo poglavlje, na cemu mu od srca zahvaljujem. Nama koji smo toliko radili na znacenju i izgledu teksta, slovne greske promichu ko od shale. Zato par svezih ociju uvek dobro dodje.

To me je navelo da i sam jos jednom prodjem ceo tekst i ispravim jos neke greske, ali oni koji su vec stampali prethodne delove ne moraju da se opterecuju time. Iako je dosta toga izmenjeno, jos uvek smo u radnoj verziji. Cilj je bio da se vidi o cemu je rec, da se stekne predstava i sve jos malo dotera. Ova verzija je prilicno dobra, iako uvek moze bolje, ali necemo se vise baviti doterivanjem - osim pomalo i usput, koliko primetimo, kada se bude radilo stampano izdanje.

Prethodne poruke iz ove male serije imate ovde:

http://groups.google.....blok45/c9893756569fde9f
http://groups.google....blok45/t/9a9b65b58a90c7b7

Moglo bi se reci jos mnogo toga, ali to bi sada trebalo postici drugacije, kroz debate i neke druge forme. U svakom slucaju, sacekacemo da se tekst jos malo zavrti.

U tom smislu - iako je to stalno istaknuto u odjavnoj shpici ovih zurnala - uvek mozete pomoci, ako vam je stalo, tako sto cete vest o ovoj knjizi ili ove poruke proslediti dalje, u obliku koji vam se ucini najzgodnijim. To uopste nije sitnica. Veliko hvala svima koji su to vec uradili ili koji to rade stalno.

To je uvek dobrodoslo, ali do ove knjige nam je posebno stalo. Mozda nije tako zivopisna kao neke druge knjige koje smo radili, a mozda sve to danas mozemo reci i malo sazetije. Ali trebalo je videti i dokle to ide, sto bez tako strpljivog i detaljnog rada ne bi bilo moguce. TEHNIKA, dobrim delom, pokriva najvecu slepu mrlju celokupne zapadne misli, stalni kamen spoticanja u debatama i pokusajima da se sagledaju i mozda prevazidju sadasnji uslovi - ideju o neutralnosti tehnickog kompleksa. Ni najlucidniji umovi nisu odoleli toj iluziji, sto je u nekim slucajevima zaista zapanjujuce, pored toga sto je bilo frustrirajuce. Setimo se Mamforda. Elil u ovoj knjizi najvise komentarise, ponekad pozitivno, ali uglavnom negativno, Mamfordovu pionirsku i ujedno najslabiju knjigu iz serije o tehnici, "Tehnika i civilizacija", iz 1934 (ovde prevedena 2009, Mediterran Publishing, Novi Sad). Ali Mamford se do kraja drzao ideje o tehnoloskom progresu, toj "velikoj covekovoj avanturi", kao o dobroj stvari koja je krenula naopako, sto bi se mozda jos moglo popraviti - o cemu smo opsirnije pricali povodom reizdanja "Pentagona moci" (1970). Ili Debor: iako je Elil dva puta insistirao na kontaktu, a Debor bio odusevljeni citalac njegove "Propagande", do saradnje nije doslo, jer Debor nije mogao preci preko Elilovog verskog opredeljenja, dok je pitanje tehnike samo gurnuo pod tepih (videti PS). Cak i kada je konacno digao glavu ka nebesima i video da se ova opasno zacrnjuju, iz razloga koju su jos 1848. bili vidljivi i iz dubine svemira, insistirao je na ortodoksnoj marksistickoj razlici izmedju "otudjene" i "neotudjene" proizvodnje. Tipican primer je tekst "Bolesna planeta", napisan za nesudjeni 13. broj Situacionisticke internacionale, iz 1971:

"... Kada pada kisa, kada vestacki oblaci natkrile Pariz, nikada ne zaboravljajte cinjenicu da je za to kriva Drzava. Otudjena industrijska proizvodnja proizvodi kisu. Revolucija donosi lepo vreme."

Ovo je zamalo dobro, shtimung je skoro onaj pravi, ali nesto opasno shkripi. Jos nikome nije uspelo da u poeziju udene reci "otudjena proizvodnja", aludirajuci na onu "neotudjenu" kao resenje, da od neceg takvog napravi afirmaciju zivota. Naime, nije problem to sto je industrijska proizvodnja - sto uvek znaci masovna proizvodnja - "otudjena" vec to sto je ceo taj kompleks otudjujuci, pored toga sto je destruktivan, u svakom pogledu, ne samo po nebo nad Parizom ili po nesto spoljasnje. Strada i ono unutra. Nije problem to sto nemamo kontrolu, recimo, nad cirkulacijom auspuha, koje smo proizveli u nekoj fabrici, vec u samoj toj aktivnosti i situaciji, koja nije ljudska. Problem je postojanje, a ne karakter masovne proizvodnje - svih njenih pretpostavki, posledica, okruzenja, ljudskih odjeka (stanja uma, snova, ocekivanja), celog tog miljea (od proizvodnje, do berze i uprave). Sada se vec svi zale na posledice opsteg otudjenja i brutalizacije - i u isto vreme sva svoja ocekivanja vezuju za njihov glavni uzork. Ali, posto zivot jos uvek i ne pokusavamo da zamislimo na nekoj drugoj osnovi, sluha za glasove kao sto je bio Elilov i dalje nema mnogo.

Tu lezi i paradoks. Naime, ako je Elil bio u pravu, onda mnogo razumevanja ne bi ni trebalo da bude: tehnicki determinizam je neodoljiv i ne stedi nikog. Glavni proizvod tog determinizma je pasivnost, prepustanje ekspertskim autoritetima - tehnicarima, politicarima, ekonomistima, aktivistima, revolucionarima - od kojih se ocekuje da ponude adekvatan program prelaska u neko srecnije stanje, koji onda samo treba slediti, kao uputstvo za upotrebu. To je ono cemu sve vreme prisustvujemo. Svuda okolo vodi se debata ili rat izmedju tehnickih platformi - realpolitickih ili revolucionarnih - u kojima pojedinac figurira samo kao funkcija proizvodnje/ potrosnje ili subjekat buduce uprave, koji treba samo da izabere ciji ce "help" ili "manual" pratiti.

Ali, pogledajmo onda i nastavak price: "Onog trenutka kada stane i digne ruke od svega, covek postaje predmet determinizma. On je najporobljeniji kada misli da udobno uziva u svojoj slobodi." (Elil, TEHNIKA, Predgovor za americko izdanje, 1964)

Znaci, tek tada. To je ono sto utire put determinizmu, veri u nadmoc apstraktnih i bezlicnih sila, kao sto su "istorija", "sudbina", "progres" ili ekspertski autoritet. Sta se onda desava ako pojedinac ne odustane? Jedno obicno, licno, ljudsko NE, "Necu" ili "Ljudi, to je sranje", razbija celu caroliju. Sutradan, sve je i dalje na svom mestu; nista bitno se nije promenilo ili ustuknulo pred tim licnim stavom. Ali, da li sve moze ostati isto ako pojedinac istraje u tom stavu, ako nastavi da zivi tu negaciju, ako resi, za promenu, da se ponasa kao eticki, a ne tehnicki subjekt? Tu se uvek setim necega sto mi je rekao jedan novinar, kada smo pricali o tome: "Aha, racunate na ljudsku svest, prema tome - utopija..." Pa na sta da racunam? Svest je prilicno ljudski atribut. U svakom slucaju, racunam na svoju svest - vec taj covek je pokazao koliko mogu racunati na svest onih koji sebe, iz nekog razloga, smatraju "svesnim". Mozda je beznadezno, mozda je za ovaj svet odavno kasno, ali posto smak sveta nije na programu vec sutra, do tada cemo se naci u bezbroj situacija u kojima ce nase raspolozenje, osecanje zivota i nasi odnosi, ali i nas konkretan polozaj, u svim socijalnim aspektima, zavisiti od tog licnog stava. Uglavnom, bice da od tog pojedinca ipak zavisi mnogo vise toga nego sto nas sa svih strana ubedjuju.

O ovoj knjizi cemo jos pricati, ali ne toliko o sadrzaju vec o njenoj daljoj sudbini - zajedno s jos nekim tekstovima koji su predvidjeni za stampu. Vracamo se na stampanu produkciju, treba videti kako stojimo, itd., pa cu o tome uskoro podneti mali izvestaj, a sledi i otvoreni sastanak redakcije Porodicne biblioteke i lokalne sekcije Bratstva iz Erevona. Mozda ce to biti zanimljivo i novim clanovima liste, koji su se prijavili u ovom periodu kada nije bilo stampanih izdanja i koji prosto ne mogu znati kako je to s knjigama islo, sta se tu sve desavalo i zasto mislimo da je to vazno.

Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao

a.

PS: Prepiska izmedju Debora i Elila:

http://www.notbored.org/debord-15December1962.html
http://www.notbored.org/debord-2February1968.html

s a l j i s t o d a l j e

Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:

aleksa.golijanin(at)gmail.com; blok45(at)dzabalesku.net

PORODICNA BIBLIOTEKA (samo knjige, bez drugih sadrzaja):
http://anarhija-blok45.net1zen.com/

Arhiva liste blok 45: http://groups.google.com/group/blok45