torek, 28.4.2009 12:34

blok45: Prvomajski uranak u podne 2009.

iz Beograda se javlja Aleksa Golijanin

U ovom biltenu:

1. Prvomajski uranak u Gavezu
2. Jos malo o radu i nekim realnim protivsredstvima
3. Odjavna shpica

"RAD je ono sto cini da Sistem – radi. Svako ko se ne buni protiv rada radi protiv pobune. Da bismo Sistem izbacili iz svojih sistema, treba da trazimo krivine, a ne posao... Neki ljudi kazu kako anarhija ne bi 'radila' (Some people say, 'anarchy won’t work'). Ali, to nije argument protiv anarhije; to je argument protiv rada." — Bob Blek, Poslednja Interrnacionala (1977-83)

"Produkcionisticki diskurs vlada svuda. Bez obzira da li ta produktivnost ima objektivne ciljeve ili se razvija zbog sebe same, sam taj diskurs se namece kao oblik vrednosti. To je lajtmotiv kako sistema, tako i njegove radikalne opozicije – samo sto takav konsenzus mora biti sumnjiv... Niche je bio u pravu: radnici su uzdigli u vrhovnu vrednost glavno znamenje svog ropstva, isto kao i hriscani patnju." — Zan Bodrijar, Ogledalo proizvodnje (Le Miroir de la production, 1973; prevod: AG)

Sta da vam kazem kad je cak i Bodrijar primetio da tu nesto nije u redu. Mozda bi samo Niceovo zapazanje treba malo korigovati, jer radnici/ zaposledni ponekad nisu bas toliko ludi za radom ili makar ne u meri koja se primecuje kod intelektualaca i aktivista, koji od njihovog rada i ljudskog polozaja prave fetish.

Cao narode,

Pozivam vas na jos jedan Prvomajski uranak u podne, koji ce se i ove godine odrzati u Gavezu, na Adi Ciganliji.

Znaci, fehsta zvanicno pocinje u 12h, mada ce sve biti otvoreno jos od ranih prepodnevnih sati. Naidjite kad hocete, ali naidjite, ne oklevajte.

Ako nikada niste bili u Gavezu za Prvi maj, evo kako je bilo prosle godine: http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/PrviMaj2008

Mali foto-album, tek toliko da osetite ambijent. U nacelu, sve to organizuje gazda Jovica, nezavisno od bilo koga. Ali, posle svih onih zurki i cestih "formatiranja" vikendom, stekli smo privilegiju da uticemo na neke sitnice, tako da shtimung donekle zavisi i od nas. To se uglavnom svodi na muziku i, naravno, na samo nase prisustvo, umereno pozitivno, kao i uvek.

Na slikama mozete videti da je teren vrlo pogodan za izlezavanje na travi i druge oblike nepretenciozne rekreacije. Tamo imate i stolove i stolice, prave ili improvizovane, ali imate i tu opciju. Prilagodite tome svoje rekvizite! U stvari, pitanje je kakvo ce biti vreme, ali mi smo u svakom slucaju tamo. U Gavezu je za Prvi maj znalo da bude dobro i za vreme one velike poplave 2006. ili po kisi (mnogo prostora unutra, galerija, ali i velika streha), tako od vremena u stvari ne zavisi nista. Naravno, navijamo za lep i suncan dan, posebno zbog sitne dece.

Sto se tice menija, svi znamo da Gavez nije Raj za vegetarijance. To ne vredi kriti. Ali slobodno ponesite neki svoj has u tom smislu, nemojte da se ustrucavate. Kada je rec o konvencionalnoj kuhinji, cenim da ce biti slicno kao i prosle godine. Znaci, dobro. Pogledajte meni iz foto-albuma! Naravno, nismo u vojsci, obrok nije obavezan, ali ako to ipak ne biste propustili, racunajte da posluzenje pocinje oko 14h, pa dok ima.

U attachmentu imate i nekoliko antiradnih poruka, koje prilazem vise kao podsticaj za artikulisanje sopstvenih: Bob Blek iz vremena "Poslednje internacionale" i Anti-Authoritarins Anonymous (John Zerzan i njegov drugar Dan Todd, negde iz sredine 1970-ih).

Poruke su malo pojednostavljene, ali to je takva forma, vise provokacija, nego elaboracija. U opstem kretanju ka radno i energetski relaksiranom svetu, vazno je napraviti prvi korak, napasti samu ideju rada i njen kontekst. Treba osporiti taj sistem vrednosti, odnosno kulturu, a ne samo postojece odnose u sferi rada i distribuciji outputa. Sama ta opsesivna aktivnost - ciji se okvir i ciljevi vise ne dovode u pitanje, koja nas debilizuje i potcinjava na dnevnoj osnovi i pravi svu mogucu stetu - postala je problem. Vise nije rec o pitanju metoda, organizacije ili sredstava, u izolovanim sferama produkcije i cirkulacije, vec o jednom vidjenju zivota, koji zadrzava sva svoja maligna svojstva bez obzira na oblik uprave - pri cemu cak ni do neke bitne promene oblika uprave ne moze doci usled fiksacije za uvek iste ciljeve i ocekivanja. Zasto bi ljudi rizikovali SVE, ako je vec ovo prava ili jedina moguca stvar? Vecu participaciju u potrosnji mogu postici i "pristojne" nadnice, bez ekstravagantnih levicarskih izuma za zamenu kapitalizma necim jos komplikovanijim. Od te tacke, superstruktura je ta koja drzi celo zdanje - nase ideje, racionalizacije, ocekivanja, ono sto prihvatamo kao jedino realno ili moguce. Tu treba napraviti krsh i lom. Onda sve moze i da se razvija.

Na primer, pogledajte bas Blekov esej "Ukidanje rada" (Porodicna biblioteka) ili Zerzanov "Industrijalizam i pripitomljavanje", te nesporne klasike antiradne literature (http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/9de25717ff064598). Tome slobodno mozemo dodati i one eseje Ivana Illicha o kojima smo pricali pocetkom godine, a onda i skoro celu Porodicnu biblioteku. Ni ti tekstovi nisu nesto konacno, nego ono prvo sto bi se moglo reci o svetu "rada" i njegovim zatocenicima, ali su sasvim dovoljno artikulisani da bi dramaticno zaostrili celu sliku i licni stav. A to onda mora imati i druge posledice, uticati na ceo niz licnih izbora, unutrasnju mobilizaciju, opste drzanje, odnose s prijateljima i neprijateljima, itd. Nesto se menja. Vazduh pocinje da treperi, kao da nebo gori; sprema se oluja. Postajete zajebani. Eksperti i kapoi rizikuju kada krenu da vam pricaju kako je rad dobra stvar ili kako se resenje za osvezenje nalazi u samoupravnom kapitalizmu ili negde na potezu od Delta Sitija do "Usca". Ideje imaju posledice. Cak i one koje naizgled, kako se to kaze, "nemaju nikakve shanse". Mozda nemaju "shanse" s tog knjigovodstvenog stanovista, koje ozbiljno shvata samo ono sto moze preci parlamentarni cenzus, ali ocigledno imaju trenutne posledice. A posto ne zivimo u skupstinskim klupama, nego u svojim zivotima, to onda ima sav moguci znacaj.

Ako treba da se pripremi ili ponese nesto od onoga sto radimo ili o cemu je bilo reci u poslednje vreme, samo javite.

I to vam je to. Vidimo se tamo!

ZA PUNU, 100% GARANTOVANU I LJUDSKI KORISNU NEZAPOSLENOST!

ZA OPSTU RADNU I ENERGETSKU RELAKSACIJU!

ZA BALKAN I MEDITERANSKI BASEN KAO EKONOMSKI RAVNODUSHNU I KAPITAL NON-FRENDLI ZONU!

(I mi parole za trku imamo.)

Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao

a.

s a l j i s t o d a l j e

Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:

aleksa.golijanin(at)gmail.com; blok45(at)dzabalesku.net

Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45

ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45

Aktuelne poruke:

The Universal Clock: The Resistance of Peter Watkins (2001) http://groups.google.com/group/blok45/t/f46bccc7497db9fe

Fredy Perlman, Protiv Levijatana, od sada i na webu (na engleskom)
http://groups.google.com/group/blok45/t/4f379a4ea4b58ad3

Hvala u ime Pohorskog bataljona + Sumrak mashina Dzona Zerzana (zbirka eseja, prevod)
http://groups.google.com/group/blok45/t/3118a92a536d40a

U gostima kod Zaka Elila (dokumentarac, 1992) http://groups.google.com/group/blok45/t/451a68a645cfcdd6
http://www.archive.org/details/TheBetrayalByTechnologyAPortraitOfJacquesEllul1992

Lewis Mumford: Pentagon Moci (Mit o mashini 2), reprint izdanja GZH iz 1986.
http://groups.google.com/group/blok45/t/deb24287f879ab5
http://www.archive.org/details/LewisMumford-PentagonMoci-1970

anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.